Једном давно, као девојка од неких двадесет и кусур година села сам у аутобус и кренула на мало дуже путовање. Извадила хеклицу и конац и почела да уживам. После неког времена приметим погледе одушевљених старијих госпођа које нису навикле на младо чељаде са хеклицом.
Чекам у ходнику дома здравља. Са хеклицом наравно. Многе које виде су одушевљене. И саме се питају што се и оне нису тога сетиле. Некима и показујем и подстичем да се и саме лате тог оружја.
Девојка сваки дан у аутобусу хеклала. Овде видите како је испало... |
Стално слушамо нешто лоше. Лоше ствари на вестима, кукање комшија, пријатеља, рођака на ово и оно. Лоша држава, лоше друштво...
Е па мислим да је време да нешто променимо!
Не мислим на оно да мењамо свет и тако то, него на ону другу бољу промену. Како коју промену? Па промену себе. Наиме баталите вести, бесмислене емисије, риалити па и серије. То код вас само буди бес, нервозу, незадовољство. Пробудите вашу креативност. Хеклање, плетење, вез, декупаж, резбарење, сликање, вајарство, па и музика, стихови... Има много начина да човек ослободи своју креативност! А то нама управо и треба.
Хеклање, плетење, па то раде само бабе!?
Ма није ваљда. Прочешљајте мало интернет. Само на фејсбуку могу се наћи групе са десетинама хиљада страствених љубитеља рукотворина на нашем говорном подручју. А тек на страним!? Стотине хиљада!! И сваки дан се хвале својим радовима. Проверите...
Знате шта је посебно добро код хеклања?
Можете радити свуда! Потребно је само игла за хеклање и вуница(или конац). И можда шема ако се ради нешто комплексније. Чекате код лекара? Дуго путујете аутобусом? Чекате? Искористите то време креативношћу!
Не брините се шта ће други рећи, ионако већина блене у екране. Будите у томе другачији.
Хајде да учинимо овај текст мало занимљивијим...
Позивам вас, тј. не. Изазивам вас да покажете своју креативност док чекате и пошаљете слике да видимо ваша ремек дела...
Сад је ред на вас да наставите ову причу...
Pre par godina organizovala sam besplatnu radionicu rucnih radova malo zainteresovanih je bilo,najvise dece.Dok sam cekala kraj treninga moje unuke u jednoj osnovnoj skoli,plela sam carape kada su me videli profesori koji odlaze kuci skoro su mi se podsmejavali,ali to nije ni vazno to je njihova kultura i obrazovanje na našu žalost.
ОдговориИзбришиУ ком граду сте? Знам да у Нишу има заитересованих за учење. Ја исто држим школицу, где су претежно деца.
Избриши